Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Fiziologija varenja u predželucima". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

 

Област: Физиологија варења
Тема рада: Варење у желуцу преживара
Садржај
I. Увод
За одржавање живота потребно је стално снабдевање организма енергијом. Ову енергију домаће животиње обезбеђују уношењем хране. Животиње су у стању да извесно време живе без уношења хране, али само док не исцрпу резерве енергије из телесних депоа, након чега почињу да троше сопствена ткива. Процеси којима се храна разлаже на мање сложене јединице назива се варење, а процеси при коме се ове основне јединице транспортују кроз цревни епител у крв или лимфу ресорпција. Неискоришћени састојци се потом елиминишу из дигестивног тракта путем екскреције. Хербиворе су животиње које се претежно хране биљном храном, па се још називају биљоједи. За њих је карактеристично да имају добро развијено слепо и дебела црева, а једноставан је и релативно мали желудац(копитари) или имају јако развијен и специјализован вишекоморни желудац са четири одељка (ретикулум, румен, омазум и абомазум), у којима се одиграва микробиолошка разградња хране (преживари).
Циљ и задатак рада
jе претстављање података из нама доступне литературе.
Методе и технике рада
*C celulitičke **F mravlja kiselina *X ksilanolitičke **A sirćetna kiselina *A amilolitičke **E etil alkohol *P pektinolitičke **P propionska kiselina *PR proteolitičke **L mlečna kiselina *L lipolitičke **B buterna kiselina *M metanogene **S ćilibarna kiselina *GU korisnici glicerola **V valerijanska kiselina *LL korisnici laktata **CP kaprilna kiselina *SS glavni razređivači rastvorljivih šećera **H vodonik *HU korisnici vodonika **C ugljen-dioksid **M metan
Брзина проласка хране кроз преджелуце (методе)
Процењена брзина проласка хране кроз преджелуце уобичајеним методама прилично је непоуздана, због анатомске грађе и великог волумена преджелудаца. Због тога, индикатори не пролазе истом брзином као хранива која се дају. Поједини истраживачи покушали су да реше ово питање експериментима на бази сварљивости хранива. Резултати добијени на биковима у просеку су износили: кроз румен и капуру 61 час, кроз листавац 7,9 часова и кроз сириште 2,8 часова. Други истраживачи су као маркере користили обојени овас или сено и пратили време потребно да ови маркери ишчезну из бурага. Количина овса је након два дана била смањена 50% у садржају бурага, али је одређени проценат налажен и после седмог дана. код експеримента са обојеним сеном мерено је време од момента давања сена до његове појаве у фецесу, што би претстављало брзину проласка хране кроз омазум, абомазум и црева. време протекло од прве појаве маркираног сена до комплетног елиминисања, заједно са изгледом графичке криве између ова два момента, указује на време проласка хране кроз румен у ретикулум. Ова графичка крива показује прву појаву индикатора у фецесу од 12 до 24 часа после храњења, спорији темпо елиминисања првих 10% оброка, а потом брзу елиминацију 80% остатка хране, за 70 до 90 часова од тренутка уношења хране.
...

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- www.maturski.org 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]